Ri­bo­lov­ci sa ve­li­kim ne­str­plje­njem če­ka­ju pr­ve pro­ljeć­ne da­ne i po­če­tak no­ve se­zo­ne na pa­strm­ku, naj­če­šće je to 1. mar­ta, a ne­gdje i 1. apri­la, u za­vi­sno­sti od vre­me­na nje­nog mri­je­sta. To se ujed­no ra­ču­na i kao otva­ra­nje no­ve ri­bo­lo­vač­ke se­zo­ne. Ipak, ima ri­bo­lo­va­ca ko­ji ra­do iz­la­ze na vo­du i zi­mi, i bi­lje­že li­jep i pro­duk­ti­van ri­bo­lov.
Ri­bo­lo­vač­ka ap­sti­nen­ci­ja je po­slje­di­ca pri­je sve­ga lo­ših vre­men­skih uslo­va na i po­red vo­de, ni­skih tem­pe­ra­tu­ra i le­de­nih da­na, ve­li­kih vo­do­sta­ja, za­tim lo­vo­sta­ja na ne­ke sal­mo­nid­ne vr­ste i sl. Ve­ći­ni ri­bo­lo­va­ca je ova­kva si­tu­a­ci­ja na­met­nu­ta, jer ni­ko od njih ne­ma po­tre­bu da od­mo­ra od ri­bo­lo­va kao naj­ljep­še spo­red­ne stva­ri na svi­je­tu.
Ka­da go­vo­ri­mo o zim­skom ri­bo­lo­vu na sal­mo­ni­de, ve­ći­ni is­ku­snih ri­bo­lo­va­ca će od­mah bi­ti ja­sno da se tu pri­je sve­ga mi­sli (ka­da je Cr­na Go­ra u pi­ta­nju), na ri­bo­lov na mla­di­cu, kra­lji­cu sal­mo­lid­nih vo­da, ko­ja svo­jom gra­ci­o­zno­šću i bor­be­no­šću, ali i ga­ba­ri­tom osta­vlja ne­iz­bri­si­ve mo­men­te u sje­ća­nju sva­kog ri­bo­lov­ca ko­ji ima sre­ću da je osje­ti na dru­gom kra­ju svog šta­pa!
Is­ku­sni ri­bo­lo­vac i ri­bo­lo­vač­ki vo­dič iz Moj­kov­ca, Bo­ris Ilić, imao je sre­ću, kao uosta­lom i ra­ni­jih go­di­na u ovo vri­je­me, da na ri­je­ci Ta­ri ne­ko­li­ko pu­ta do­ži­vi mla­di­cu na svom šta­pu. Mla­di­ca je naj­ve­ći sal­mo­nid ko­ji ži­vi u vo­da­ma u Cr­noj Go­ri. Po­red spe­ci­jal­nih vo­ble­ra i dru­gih va­ra­li­čar­skih ma­ma­ca, mu­ši­čar­ski stri­me­ri su se po­ka­za­li ve­o­ma uspje­šnim u ri­bo­lo­vu na ovog gi­gan­ta me­đu rječ­nim ri­ba­ma.
– Po­zna je­sen i na­ro­či­to zi­ma su naj­bo­lje vri­je­me za ri­bo­lov na mla­di­cu. Ri­bo­lo­vac mo­ra bi­ti na­o­ru­žan pri­je sve­ga str­plje­njem, jer sa ni­ka­da ne zna ka­da će mla­di­ca da „po­lu­di”, da li po­sli­je ve­li­kih ki­ša ka­da se vo­do­staj po­di­že ili je to uz pun mje­sec, a kod sva­kog ri­bo­lov­ca po­sto­je i ne­ka lič­na či­ta­nja bo­je vo­de i sl. ko­je se sti­ču du­go­go­di­šnjim is­ku­stvom u lo­vu na ovu vr­stu ri­be. Mla­di­ca je ri­ba ko­ja naj­če­šće na­pa­da bez vi­dlji­ve na­ja­ve. Ona sa­če­ka da je stri­mer ili dru­gi ma­mac mi­mo­i­đu, a on­da br­zi­nom svje­tlo­sti na­pa­da ma­mac. Naj­če­šće se hra­ni u pa­ru, gdje muž­jak za­pla­ši i po­tje­ra, a žen­ka sa­če­ka i na­pa­da pli­jen, pa ni­je čud­no što mi se po­sre­ći­lo da već ne­ko­li­ko pu­ta, kao i zi­mus, ulo­vim dvi­je li­je­pe mla­di­ce u vr­lo kra­ta­kom vre­men­skom raz­ma­ku – ka­že Ilić.
Pa­si­o­ni­ra­ni mu­ši­čar i pred­sjed­nik ri­bo­lo­vač­kog dru­š tva „Lim” iz Be­ra­na, Bo­ško Vu­le­vić, ta­ko­đe je na fly fis­hing zo­ni u Be­ra­na­ma, imao ulov ne­ko­li­ko li­je­pih pri­mje­ra­ka li­plje­na i to u iz­ra­zi­to hlad­nim zim­skim da­ni­ma. Od­lič­no je pro­la­zio i u Pla­vu, ta­ko­đe na za­vi­ja­nim te­re­ni­ma oko­va­nim sni­je­gom, na tem­pe­ra­tu­ri is­pod nu­le!
– Hlad­no vri­je­me i ote­ža­ni uslo­vi za ri­bo­lov ni­je­su ni­ka­da raz­log da ne iza­đem na vo­du. Na pe­ca­nje ne idem sa­mo ka­da imam ne­ke neo­d­lo­žne slu­žbe­ne i po­ro­dič­ne oba­ve­ze, ali lo­še vri­je­me go­to­vo ni­ka­da ni­je raz­log da ne iza­đem na vo­du. U ova­kvim snje­žnim zim­skim uslo­vi­ma na­ro­či­to je pro­duk­tiv­no nim­fa­re­nje, jer go­to­vo da ne­ma ro­je­nja in­se­ka­ta, a ri­ba sa sve pror­je­đe­ni­jom hra­nom u vo­di je sve glad­ni­ja i zna da na­pad­ne že­sto­ko. Ma­mac je ob­ra­du­je, a ona on­da ri­bo­lov­cu pri­re­di li­jep ri­bo­lo­vač­ki do­ži­vljaj, jer po­sta­je nji­hov tro­fej – is­ti­če Bo­ško.
Slič­no o zim­skim uslo­vi­ma, raz­mi­šlja i Dže­vat Kr­cić, iz Pla­va, ko­ji ko­ri­sti sva­ki ras­po­lo­ži­vi slo­bod­ni mo­me­nat da bu­de sa svo­jim „ri­bi­ca­ma” ko­je i pro­fe­si­o­nal­no ču­va. On je šef ri­bo­ču­var­ske slu­žbe u Sport­sko-ri­bo­lov­nom klu­bu „Plav­sko je­ze­ro” iz Pla­va, a ta­ko­đe i za­lju­blje­nik u ri­bo­lov.
Vo­lja i ve­li­ka lju­bav pre­ma ri­bo­lo­vu uči­ni­li su da ovi lju­di, a ima ih si­gur­no još, pro­na­đu na­čin da bu­du sa šta­pom po­red vo­de i ka­da to mno­gi­ma iz­gle­da ne­za­mi­sli­vo. Ta upor­nost im je do­ni­je­la mno­go ra­do­sti.
Jer, ri­bo­lov je ču­do, a ču­da uvi­jek mo­ra­ju da se tra­že...
S. B. Mu­ri­no
www.mu­si­ca­re­nje.net